Лингвиско
На почетку нашег малог дружења договорили смо се да почнемо ручно правити часопис и на тај начин покажемо да нема ништа љепше од рукописа. Дали смо му име "Лингвиско". Наш план је да једнога дана објавимо тај часопис и да у њему прикажемо све што смо урадили на овој секцији јер ако се то не забиљежи, брзо пада у заборав.
ЛИНГВИСТИКА
-Лингвистика је наука о језику .
-Лингвиста је особа која се том науком бави.
Области у лингвистици су:
1. ФОНЕТИКА- бави се проучавањем гласова
2. ФОНОЛОГИЈА- наука о разликовним јединицама између основних гласова
3. МОРФОЛОГИЈА- наука о творби и грађењу ријечи и врстама ријечи
4. СИНТАКСА- бави се проучавањем реченица и реченичних чланова
5. СЕМАНТИКА- бави се проучавањем значења ријечи
6. СТИЛИСТИКА- бави се проучавањем стилова у књижевном језику
7. ПРАГМАТИКА- наука о кориштењу језичко-стилских средстава (стилских фигура)
-Најпознатији лингвисти су били: -Гаврило Стефановић Венцловић (1680- 1749)
-Саво Мркаљ (1738 - 1833)
-Вук С. Караџић (1787 - 1864)
РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
-Прва словенска азбука је глагољица, а послије ње је ћирилица.
-Њоме је писан спис "O писменима" Црнорисца Храбра у којем је сачувано предање о постанку словенског језика и писма.
-Словени су били између грчке и латинске културе и трпили су утицај обје културе.
-Словени нису знали грчки и латински, нити су имали своје писмо.
-Растислав, владар Моравске, тражи помоћ од византијског цара Михаила да му пошаље учитеље који би тумачили књиге на словенском.
-Године 863. шаље им двојицу учених Грка, Ћирила и Методија.
-Прије самог одласка ових учитеља преведена је Библија.
-Језик Ћирила и Методија је први, најстарији словенски језик који се зове старословенски језик.
-У средњем вијеку почиње преписивачка дјелатност.
-Књиге су преписивали монаси.
-Приликом преписивања, уносили су особине свога говора и тако су настајале РЕДАКЦИЈЕ (рецензије).
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И СТАРОСЛОВЕНСКА ЋИРИЛИЦА
-Старословенски језик је први писани словенски језик, кодификован на основу говора македонских Словена из околине Солуна у 9. вијеку.
-Старословенска писма била су глагољица и ћирлилица.
-Кодификовали су га хришћански мисионари, браћа Ћирило и Методије, за превод Библије и других списа са грчког језика.
-Временом га је прихватила већина словенских народа.
-Припада групи јужнословенских језика.
ГЛАГОЉИЦА
-Прво словенско писмо настало је у 9. вијеку.
-По старословенском изразу глагољати, што значи говорити, ово писмо названо је глагољица.
-Глагољица је имала најпирије 40, а касније 38 знакова.
-Имала је два облика: обли и угласти, и била је писмо којим се писало у Бугарској, Македонији, Србији, Далмацији, Хрватској, али релативно кратко вријеме.
-На истоку је глагољицу потиснула ћирилица, а на западу латиница.
ГРЧКИ АЛФАБЕТ
-Грчко писмо је најстарије европско гласовно писмо.
-Грци су га преузели од Феничана и усавршавали.
-Грчко писмо има 24 знака, укључујући и самогласнике које Феничани нису биљежили.
-Прва два слова су алфа и бета па се по њима грчко писмо, као и сва друга фонетска писма, назива алфабет.
-Грци су у почетку писали у свим могућим смјеровима-слијева удесно, здесна улијево, у спирали од унутра ка споља и обрнуто.
-Касније се усталио начин писања слијева надесно.
-Грчко писмо се и данас користи у Грчкој, а грчка слова се као симболи данас користе у физичким и математичким формулама.
СТРУКТУРА ПРАВОПИСА
-Структуру правописа сачињавају:
1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
2. ПРАВОПИСНА ПРАВИЛА
3. ПИСМА
4. ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
5. СУГЛАСНИК Х
6. СУГЛАСНИК Ј
7. СУГЛАСНИК Ч и Ћ
8. СУГЛАСНИК Џ и Ђ
9. ПРОМЈЕНА СУГЛАСНИКА К,Г и Х
10. ПРОМЈЕНА ГЛАСА Л у О
11. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
12. ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЈЕСТУ ТВОРБЕ
13. ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА
14. ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ И МАЛОГ СЛОВА
15. САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РИЈЕЧИ
16. СКРАЋЕНИЦЕ
17. ПИСАЊЕ РИЈЕЧИ, ПОСЕБНО ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
18. РАСТАВЉАЊЕ РИЈЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА
19. ИНТЕРПУНКЦИЈА
ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
-У штокавским говорима на којима је заснован српски стандардни језик, стари глас ЈАТ је различито замјењен од 12. до 14. вијека.
-У једнним говорима је замјењен са Е па се према томе ти говори зову екавски говори.
-У другима је замјењен са ИЈЕ или ЈЕ по чему се ови говори називају ијекавски говори.
-Оба ова изговора употребљавају се у српском стандардном језику.
ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР
-У ијекавском ИЈЕ одговара дугом екавском Е : снијег-снег
понијети-понети
-Изузетак од овог правила су :
а) у генитиву множине именица : посед-посјед
вера-вјера
б) у облицима именица у којима се дуљи ЈЕ испред два сугласника од којих је на првом мјесту Н, Љ или Р :
засјенак-засјенка
в) у глаголском прилогу прошлом : успјети-успјевши
г) у неким изведеним ријечима : сјена-сјенка
д) у ријечима одмила : дјед-дједа
ђ) у облицима глагола који су изведени од ријечи: мјесто, мјера, сјести
СУГЛАСНИК Ф
-Глас Ф није био у српском језику, него смо га касније добили.
-Сусрећемо га у ријечима позајмљеним из грчког, њемачког, турског и мађарског (нафора, филџан, кифле, фамилија).
-Глас Ф у српски језик дошао је на 3 начина :
1. позајмљеницама
2. фонетским путем
3. извор овог гласа су и ономатопеје
-Чим се појавио у штокавским говорима, одмах је био и "протјеран".
-У штокавским говорима замјењује се гласовима П (Пилип, сопра, пратар) и В (Стеван, кава, вењер).
-У периферним говорима код муслимана, чакаваца и кајкаваца овај глас је стабилан.
Ех, драги наши другари...након ових лекција не преостаје нам ништа друго,
него да се мало забавимо... :)))
ЗАГОНЕТКЕ
1.Бијела књига, црно сјеме, мудра глава која сије ?
2.Корице има- нож није, листове има- дрво није ?
3.Ко у кући господари и свако га милује, а нико не поштује ?
4.Ја чувам благо, а људи чувају мене ?
5.Једна глава, а сто капа ?
6.Цио дан иде, а никуда не одмиче ?
7.Гором иде не шушка, водом иде не бућка ?
ПОСЛОВИЦЕ
-Ако не почнеш, нећеш ни завршити.
-Без муке нема науке.
-Боље је не обећати, но ријеч не одржати.
-Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
-Два пута мјери, а једном сијеци.
-Гвожђе се кује док је вруће.
-Ко другом јаму копа, сам у њу упадне.