ФРАЗЕМИ И ФРАЗЕОЛОГИЗМИ

Осим што проучава посебну (индивидуалну) ријеч као устаљену основну јединицу именовања, лексикологија проучава и сложенију устаљену језичку јединицу- устаљени скуп од двије или више ријечи, који се назива фразеологизам, какав се може приказати примјерима : Испод жита, до дна, Ахилова пета, царски рез, обећавати златна брда и долине, кад на врби роди грожђе и сл.

Фразеологизми су устаљене језичке јединице састављене од најмање двије ријечи које имају једно значење. Да би скуп ријечи, дакле, био фразеолошка  јединица у језику – фразеологизам (фразем) , мора задовољити три захтјева: мора бити устаљен, што значи да се мора употребљавати са истим распоредом дијелова који чине скуп; мора имати сложену структуру, што значи да мора бити састављен од најмање двије ријечи и мора имати значење једне ријечи.

Тако ће, нпр., једна лексема кришом (или потајно) моћи да се замени фразеологизмом (фраземом) испод жита, или слабост – фраземом  Ахилова пета, потпуно  - фраземом до дна, никад – фраземом кад на врби роди грожђе.

 По своме саставу, по типу структуре, фразеологизми (фраземи) су најчешће синтагме (приједлошко – падежне конструкције), а често су и у облику цијеле реченице (кад на врби роди грожђе = „ никада’’).

Што се експресивне (изражајне) стране фразеологизма (фразема) тиче, сматра се да је она у томе што је фразеологија обиљлежена природом језичког слоја у којем та језичка јединица настаје. Наиме, у књижевном (стандардном) српском језику, фразеологија се раслојава зависно од функционалног стила.Зато нам лексикологија, углавном, даје шест типова фразеологије, као најопштију подјелу, додајући јој и једну условну – емоционално-експресивну подјелу.

У вези са фраземима и фразеологизмима, доносимо вам и један занимљив текст, који смо преузели од наших другара из новинарске секције. Ово је "слика и прилика" данашње комуникације младих који на овај начин желе да привуку пажњу и да покажу своју креативност.

Устао на лијеву ногу па изводи бијесне глисте

Само што је "опајала град" и "бацила око" у излог гдје има "свашта нешто" и кошта "ђаво и по", скупље него "Светог Петра кајгана", прену је позната реченица:" Шта блејиш к'о теле у шарена врата?". Затим загракта: "Је л' игра бијела мечка?" Мук. Јутрос је неко "устао на лијеву ногу" и сад је "на три ћошка". Изгледа је "обрао зелен бостан", "нашао се у необраном грожђу" и провео "као бос по трњу" па насред улице "изводи бијесне глисте". Незнанац "к'о гром из ведра неба" осуо на градску фрајлу "дрвље и камење". Она је дефинитивно "лијепак за будале", "ни крива ни дужна", "уби је гром."  "Немој да те испребијам к'о вола у купусу и испресавијам к'о Панта питу!" загрми опет. "Пурња к'о локомотива" и смјешка се "к'о луд на брашно. "Држ- не дај!" окрену се и оде. "Шоу програм у три чина",  помисли фрајла. "Зглајзао" човјек, "није у винклу", "накриво насађен", "фали му даска у глави", нешто га је сломило "к'о маче мушкатлу". " Триста чуда" вуче у кесама, пије пивце, "ладно к'о змијче", "убио се к'о Нијемац"...Обрни- окрени" овај је "пуко к'о штипаљка."

КАКО СУ КОНТИНЕНТИ ДОБИЛИ ИМЕНА?

1. Под Африком се у прошлости подразумијевао само данашњи Тунис. Римљани су је назвали Африка по племену Афри из околине Картаге.

2. Америка је по приједлогу Мартина Валдсемилера добила име по Америгу Веспучију, који је кратко након Кристофора Колумба пловио источном обалом Јужне Америке.

3. Антарктика (lat. Antarctica) је названа по грчком ἀνταρκτικός („супротно од Арктика“). Назив ἀρκτις такођер долази из грчког ријечника и значи медвјед ἀρκτός би онда значило „Земља медвједа“.

4. Азија (lat. Asia) је појам из асирског језика Ассу = „излазак сунца“ или „исток“.

5. Аустралија је своје име добила од латинског израза Terra Australis = „Južna zemlja“.

6. Европа је можда добила свој назив од грчког Erebos = „Večernja zemlja“.

    7. Арктик је добио име по томе што је испод сазвежђа Малог медвједа.

ПАЛИНДРОМИ

Палиндроми су ријечи или реченице које се исто читају слијева на десно и здесна на лијево. Ко жели да избјегне дефиниције, објашњава их са “Ана воли Милована”.  И, нема ту много “мудровања”. Једноставно, уживајте у љепоти палиндрома!

Ево и ове.

Удовица баци воду.

Маче једе јечам.

У Риму умиру.

И јогурт ујутру гоји.

Сир има мирис.

Ово је Јово.

Ана набра пар банана.

Имају Арапи и пара у јами.

А мене ту ни минуте нема.

Е, сине, жени се!

Ево лове.

Ево сада сове.

Иду људи.

Иду љета, пате људи.

Ако си висине Нинине, ниси висока.

Како су мјесеци добили своја имена?

 Све је почело са Римљанима

Савремени календар смо преузели, тачније, наслиједили од Римљана, који су првобитно имали 10 мјесеци у години, а она је почињала у марту, што је тада свима и било логично јер је почињало прољеће и нови циклус буђења природе. Зимски период се и није баш нешто добро третирао и нису постојали мјесеци за тај период.

Цезар је увео ред у римски календар

Отприлике 700 година прије нове ере, римски владар по имену Нума Помпилиус је ријешио да исправи ту празнину у години и додао је два мјесеца у календар. Додуше, још то није био дефинитвни календар, пошто број дана у мјесецу, још није био коначно сређен па је Нума додао и један мјесец, за зимски период, по имену Интерцаларис, али то је потрајало само до Цезара, који је увео ред у римски календар и направио га оваквим каквим га данас знамо.

Јануар: Januarius (latinski), добио је име по Јанусу, римском богу улаза, прагова, капија, врата, почетака и крајева. Јанус је имао два лица, свако на једној страни главе како би могао да води рачуна о почетку и крају свега што се дешава.

Фебруар: Februarius (latinski). Име води поријекло од термина Фебруа, обреда прочишћавања који се одржавао 15. фебруара.

Март: Martius (latinski). Добио је име по Марсу, римском богу рата.

Април: Aprilis (latinski) на латинском значи отворити, а име је  добио јер у овом мјесецу цвијеће процвјета и отварају се пупољци .

Мај: Maius (latinski), назван по богињи Маји , богињи заштитиници биљака и њиховог раста.

Јун: Junius (latinski), назван је по богињи Јунони. Њен симбол је био паун. Јун је мјесец разнобојног цвијећа.

Јул: Назван је по Гају Јулију Цезару.

Август: Назван је по Августу Цезару, првом римском императору.

Септембар: Septem (latininski) значи седам. Септембар је некада био седми мјесец у римском календару.

Октобар: Octo (latinski) значи осам. Некада је био осми мјесец у римском календару.

Новембар: Novem (latinski) значи девет. Некада је био девети мјесец у римском календару.

Децембар: Decem (latinski) значи десет. Некада је био десети мјесец у римском календару.

ТОПОНИМИ

На једном нашем часу играли смо се занимљиве географије уз помоћ атласа. Задатак нам је био да пронађемо што више градова који су добили имена према називима биљака, према личним именима, према томе да ли је у њиховом имену нека титула...Прво смо дефинисали топониме и њихову подјелу, а потом приступили послу. Шта смо пронашли, видјећете у сљедећим редовима!

Топоними (grč. τόπος = mjesto, ὄνομα = ime) су имена мјеста.

Топониме проучава топономастика.

Подјела топонима

Топоними су подијељени на ове групе:

еконими или ојконими – имена насељених мјеста

ороними- имена планина и узвишења

хидроними- имена вода, ријека, потока, језера

Имена градова према називима биљака:

Борово, Бреза, Грахово, Јабука, Јагодина, Лозница, Липа, Луково, Масленицa, Орашјe, Травник...

Имена градова према називима животиња:

Вуковар, Голубац, Жабар, Живинице, Коњиц, Рибник, Соколац, Чапљина...

Имена градова према титулама:

Бановићи, Деспотовац, Краљево...

Имена градова према називима руда:

Рудо, Рудник, Сребреница, Угљевик...

Имена градова према личним именима:

Александровац, Бранковина, Алексинац, Винковци, Владимирци, Вукосавље, Даниловград, Илијаш, Никшић,  Петровац, Томиславград, Урошевац...

Имена градова према називима природних појава:

Градина, Маглај, Мразовац, Пожега, Пожаревац...

Остали занимљиви топоними:

Батина, Београд, Братунац, Бујановац, Власеница, Главетина, Гњилани, Гостивар, Градина, Доброта, Ђаковица, Исток, Јајце, Језеро, Каменица, Кладањ, Корито, Крискова, Куманово, Мокроноге, Мостар, Оџак, Потоци, Прозор, Пљевља, Пријепоље, Прилике, Панчево, Пећ, Рогатица, Скелани, Чајниче...

БИРОКРАТСКО ИЗРАЖАВАЊЕ

Доносимо вам неколико бирократских фраза. Није никаква умјетност причати, а да причом ништа не кажете. Погледајте у табелу, поиграјте се и видјећете да то није тешко :)

О НАДИМЦИМА

Надимак је описно име које се даје уз или умјесто службеног имена или назива који се користи за неког појединца, ствар или мјесто. Најчешће се ствара скраћивањем правог имена како би се олакшало или убрзало његово изговарање или писање па тако особе које се зову "Роберт" добијају надимке као што су "Роби" , "Боб" или "Берт". Надимци могу бити хипокористички, тј. служити за тепање и изражавање наклоности. Понекад истовремено могу служити као својеврсни пејоративни назив. Надимке ваља разликовати од псеудонима и титула. Ми смо истраживали које надимке имају ученици у нашој школи.

СТАРИ ЗАНАТИ И ЊИХОВИ НАЗИВИ

На једном састанку наше секције разговарали смо о старим занатима. Пронашли смо доста заната који имају занимљива имена. Нека од њих су:

АСУРЏИЈА- мајстор који израђује простирке од асуре

ТАБАЏИЈА- омекшава платно настало ткањем

ДРНДАР- вуновлачар

ЕКМЕЏИЈА- пекар

ЗЛЏИЈА- прави звона и друге металне предмете

КАЗАЗ- мајстор текстилних украса

МУМЏИЈА- израђује свечане женске хаљине

ПУДАР- чува виноград ( Позната је басна Медвјед као пудар, прочитајте је обавезно!)

МУТАВЏИЈА- бави се ткањем торбака

ТЕРЗИЈА- кројач народне ношње

КУНДУРЏИЈА- обућар

АРАКИЈАЏИЈА- израђује фесове

БАРАДАКЛИЈА- лончар

ДЕМИРЛИЈА- ковач

ТУФЕГЏИЈА- пушкар

АШЧИЈЕ- кухар

КУЈУНЏИЈА- златар

НАЛБАНТЕ- поткивач коња

САМАРЏИЈА- израђује самаре

САРАЧ- израђује седла, коњску опрему

ДЕГРИМЕНЏИЈА- млинар

ДЕМИРЛИЈА- ковач